Pre nego što počnemo sa radom i kreiramo novi dokument, važno je da podesimo standardne opcije kako bi InDesign prilagodili našim potrebama. Potrebno je napomenuti da InDesign ima drugačiji pristup podešavanjima od ostalih programa.
Imamo dva seta podešavanja. Prvi set je vezan za program, a drugi za dokument (trenutno otvoreni). Nerazumevanje načina podešavanja veoma često zna da zbuni korisnika. Kako pravilno shvatiti i naučiti gde su koja podešavanja i kako ih podesiti?
Evo jednog veoma čestog primera: korisnik otvori InDesign, otvori dialog za kreiranje novog dokumenta, kad ono, sve u inčima. On upiše nove dimenzije dokumenta u milimetrima i klikne OK. Nakon kreiranja primeti da je dokument opet u inčima. Sav iznerviran, otvori podešavanja (“Preferences” (Edit -> Preferences -> General) ili putem prečice (Ctrl+K)), i pod “Units & Increments” promeni mere u milimetre. Napokon se rešio onih inča i sad može da počne sa radom! I sad on misli da je sve uredu, program je podešen da koristi milimetre kao mernu jedinicu, ali nije u pravu! Merna jedinica je jedna od onih podešavanja dokumenta, i ne mora da bude ista za sve dokumente. Čim korisnik kreira novi dokument, on će opet biti u inčima. Kako onda ispravno podesiti mernu jedinicu?
Trik je u tome da pre podešavanja treba da zatvorimo sve dokumente. Nakon toga, otvorimo “Preferences” dialog i prođemo jednom kroz sva podešavanja, u ovom slučaju promenimo mernu jedinicu na milimetre. Nakon toga, svaki novi dokument će biti kreiran u milimetrima, ali će svi već postojeci dokumenti zadržati svoja podešavanja, tako da ako smo neki dokument snimili u inčima, on će ostati u inčima sve dok ga ne učitamo, promenimo u milimetre i ponovno ne snimimo. A gde su onda podešavanja vezana za program?! Prvi deo podešavanja se nalazi pomešan u “Preferences” dialogu. Paneli “Type”, “Advanced Type”, “Composition”, “Units & Increments”, “Grids” i “Guides and Pasteboard” sadrže podešavanja vezana za dokument dok ostali sadrže podešavanja vezana za program. Drugi deo podešavanja se nalazi u samom radnom okruženju. Naprimer, želimo da promenimo osnovni font kojim ćemo pisati kada kreiramo novi dokument, ili boju slova, prored, sve je to moguće podesiti, ali samo dok nemamo otvoreni dokument. Ukoliko imamo otvoreni dokument, sva podešavanja će biti primenjena samo na taj dokument.
Hajde da pogledamo kako jednostavno promeniti osnovni font. Zatvorimo sve dokumente i promenimo aktivni alat na alat za tekst. U tom trenutku će se kontrolni panel koji se nalazti na vrhu promeniti u mod koji vidimo kada formatiramo tekst. Sada jednostavno izaberemo željeni font.
Takođe da napomenem da ovaj način, iako je jednostavan, i omogućava jednostavno podešavanje, nije skroz ispravan. Naime, InDesign je projektovan da radi sa stilovima i svako odstupanje se beleži. To možemo primetiti tako što, nakon promene fonta, pogledamo u listu paragraf stilova. Pored osnovnog stila “[Basic Paragraph Style]” će se pojaviti plus, koji označava da trenutno podešavanje odstupa od onog postavljenog unutar stila. Ako InDesign ne koristite svakodnevno, i ne koristite stilove, ne morate obraćati pažnju na ovo, ali ako želite da budete napredni korisnik koji stvarno koristi InDesign, onda bi bilo dobro da obratite pažnju na ovo. Ako font promenimo iz “Paragraph Style Options” dialoga, plus nestaje i dobijamo ispravno podešen osnovni stil i font. Ovo se isto odnosi i na podešavanja koja su obuhvaćena “Character” i “Object” stilovima. Naravno, InDesign nas neće udarati po prstima za naše greške i odstupanja od stilova, ali je u našem interesu da sve bude dobro podešeno.
Naravno, kao što sam i spomenuo, ima mnogo opcija koje možemo da podesimo pre samog kreiranja dokumenta, a koje će biti primenjene na svaki novi dokument. Što bolje podesimo program, tim ćemo manje vremena provoditi menjajući podešavanja tokom rada. Najbolji način da upoznamo podešavanja jeste da istražujemo, a kad nešto krene kako ne treba, uvek ima jednostavan način da se sve opet dovede u prvobitno stanje. Zatvorite InDesign, pokrenite ga ponovo, i odmah nakon pokretanja pritisnite tastere (Ctrl+Alt+Shift). Zajedno sa uvodnim ekranom će se pojaviti i pitanje da li želite da obrišete podešavanja.
Pored ovih glavnih podešavanja, imamo još dva podjednako važna dela celokupnog podešavanja. Sa svakom novom verzijom primetno je da dolazi i sve veći i veći broj pomoćnih prozorčića tzv. panela. Kako nam se radno okruženje ne bi zagušilo, panele je moguće grupisati, pozicionirati i onda to podešavanje snimiti u tzv. “Workspace”.
I na kraju, da spomenemo i podešavanje prečica. Velika većina korisnika računara koristi prečice, a da ih ponekad nije ni svesna. To već ide onako mehanički. InDesign poseduje veoma moćan sistem prečica, i ogroman broj mogućih opcija. Naime, verovali ili ne, postoji preko 1400 opcija u InDesign-u kojima je moguće dodeliti prečicu, a preko 400 je već definisano kada ga instalirate! Takođe omogućava i kreiranje setova prečica, pa ako delite radno mesto sa kolegom ne morate da se svađate ili da učite tuđe prečice! Još jedna interesantna stvar je što, kao i u Photoshop-u, postoji mogućnost da se opcijama u meniju dodele boje, što je veoma korisno ako često koristite neku opciju.
A sad, palite InDesign, i istražujte! Ako neko ima neko pitanje, neka slobodno ostavi komentar, ili neka se javi direktno putem e-maila.U narednom tutorijalu ćemo se pozabaviti dostupnim opcijama prilikom kreiranja novog dokumenta, i kako ih podesiti.
