Web Dizajn i Trendovi

Web Dizajn?

Svi, uglavnom, znamo šta je web dizajn, i šta rade web dizajneri. Ili ne znamo?

Web dizajn predstavlja lice web prezentacije, tj. sajta, koji u kombinaciji sa ostalim tehnologijama čini celinu. Neki bi rekli da je web sajt u stvari interaktivni flajer. Posao web dizajnera je da želje klijenta, i željeni sadržaj, spakuje u dopadljiv dizajn, čija se funkcionalnost onda dalje razvija (SEO, kodiranje, programiranje). Sve ovo zajedno možemo nazvati web produkcijom.

Kako web tehnologije napreduju, tako napreduje i dizajn paralelno sa njima. Stoga bi dizajner, sam po sebi, trebalo da je upoznat sa mogućnostima aktuelnih tehnologija, kako bi u potpunosti mogao da iskoristi njihov potencijal prilikom dizajniranja. Nije isključeno da web dizajner radi i druge poslove u okviru web produkcije, čak je i poželjno.

UI & UX

Pored vizuelnog dela, iliti korisničkog interfejsa (User Interface), postoji još i korisnički doživljaj (User Experience). On u stvari predstavlja osećanja korisnika u vezi sa korišćenjem sajta ili proizvoda. Korisničko iskustvo se odnosi na funkcionalnost, dostupnost sadržaja, interaktivnost sajta, efikasnost sistema, itd. Ono je subjektivna stvar, ali je isto tako i dinamično, jer pojedinac tokom vremena može da menja mišljenje.

Da bi dizajn bio dobar, potrebno je da oba faktora budu uključena u njega. Problem lošeg dizajna je taj, što uvek fali barem jedan od ovih činilaca. Ili sajt super izgleda, ali je teško kretati se kroz njega, ili u njemu nema ni d od dizajna, ili je pak najgori kičeraj, ali je zato dostupnost informacija na prvom mestu.

Mi kao web zajednica, patimo od oba problema. Usudio bih se da kažem kolektivno. Niti pratimo trendove u dizajnu, niti pratimo trendove u tehnologijama koje se koriste za poboljšanje korisničkog doživljaja. Čast izuzecima naravno, ali malo ih je.

Web trendovi

Trendovi u web-u, uostalom, kao i u svim drugim sferama, se konstantno postavljaju i određuju. Pitanje je, zbog čega se kod nas ne prate trendovi? Ili ipak mislite da grešim?

Tipografija

Nekad je tekst na web-u služio samo za prikaz informacija, međutim sa omogućenim umetanjem fontova na web stranice tekst je dobio sasvim novu funkciju. Privlačenje pažnje i isticanje bitnih stvari. Tipografija bi trebalo da je jedna od neizbežnih stavki u svakom dizajnu, jer se njome razbija monotonija, i tekstualni sadržaj deli po važnosti. Tako da, čisto da znate, ljudi su izdizajnirali mnogo lepše i ukusnije fontove nego što su to Arial, Verdana i Times New Roman.

Pozadinske texture

Belina ili prazan prostor mogu se dopuniti koloričnim pozadinama ili teksturama. Ali treba biti obazriv, jer prenaglašena i neukusna upotreba tekstura i pozadina dovodi do kiča. Zamislite zavese na prozorima koje su prepune boja i kojekakvih šara. Može biti ukusno ukoliko se slaže uz ostatak enterijera, ali može biti i jako ružno i odbojno.

Detalji i pixel preciznost

Najbitnija stvar u bilo kojem dizajnu su detalji. Oni u stvari čine sam dizajn, i određuju da li je on dobar ili ne. To su one male stvari koje većina verovatno i ne primeti svesno, ali nesvesno oni utiču na krajnji doživaljaj korisnika. Jedna od najvažnijih stvari kod detalja u web dizajnu je preciznost u pixel. To je kada se svaka linijica, dugme, ikonica ili bilo koji drugi element na stranici vide savršeno, bez muljavosti, rasterizacije, zakrivljenja i slično. Nije mnogo teško obratiti malo pažnje na detalje prilikom dizajniranja, a uglavnom vam od njih zavisi kvalitet istog.

Ilustracije

Ukoliko sajt treba da ima malo šaljivi ili funky izgled, ilustracije stupaju na scenu. One daju veselu notu sajtu i ne mogu a da ostanu neprimećene. Svakog korisnika će bar malo svesno ili nesvesno uveseliti i u mnogome poboljšati user experience. Naravno, ilustracije moraju biti jako kvalitetne.

Bogata grafika

Realistična grafika može od sajta da napravi fantastičan vizuelni doživljaj, koji će korisnika ostaviti bez daha. Međutim, tanka je linija između kiča i lepo uklopljene grafike, i veoma lako se prelazi. Upotreba realistične grafike bi bila najbolja kod mikrosajtova koji prezentuju samo jedan ili nekoliko određenih proizvoda, ali isto tako i kod dopunjavanja dizajna.

Velike slike

Ukoliko se sajt bavi određenom tematikom, ili je potrebano nešto puno naglasiti, treba koristiti velike pozadinske slike ili zaglavlja (header) sa velikim slajderima. Ogromne stvari privlače pažnju i stavljaju maksimalan fokus na istaknutu stvar. Takođe, umesto velikih slika mogu da se koriste realistični grafički elementi, spomenuti iznad.

Infografici

Ceo sajt u obliku infografika? Ako je sajt mali i osnovna svrha mu je poziv na akciju (kao što su mikrosajtovi), nije loše iskoristiti sav potencijal klasičnog infografika prilagođenog web-u. Korisnicima je najbitnije da do informacija dođu brzo i jednostavno. Sajt kao jedna strana (one-page design) omogućava smeštanje svih informacija na jedno mesto, bez potrebe vođenja korisnika kroz druge stranice.

Navigacija

Navigacija je jedan od osnivnih delova sajta. Loša navigacija dovodi do toga da se korisnici pogube, i ne znaju gde treba da kliknu i šta uopšte traže. Dobra navigacija treba da bude izražena i na vidnom mestu. Novi trend je da meniji uvek budu prisutni i vidljivi na stranici, ma koliko se ona skrolovala.

Interakcija i animacija

Iako su istraživanja pokazala da se korisnici najviše plaše interakcije sa proizvodom, dobro osmišljena interaktivnost može poboljšati upotrebljivost sajta. Korišćenjem animacije i pametnog primoravanja korisnika na interakciju, može se samo doprineti kvalitetu i lakoći korišćenja sajta kao i izmamljivanju onog uzvika wau od korisnika, koji često vodi ka tome da sajt ostaje upamćen.

Odgovorni web

Odgovorni web (responsive web) u prevodu se odnosi na prilagođavanje korisniku. Sa pojavom velikog broja uređaja sa kojima je moguće surfovati internetom, pojavio se problem raznoraznih rezolucija displeja. Kako imamo minimalne rezolucije mobilnih telefona, tako imamo i velike monitore od po 24 inča sa full HD rezolucijama. Neiskorišćeni prostor je najgori neprijatelj svake web prezentacije. Izlaženje iz klasičnog sistema širine od 960 pixela, tj. prilagođavanjem veličine sajta korisnikovom uređaju, postiže se smanjenje praznog prostotra i samim tim dobija se potpuna iskorišćenost stranice.

3 vrste sajtova

Sajtovi se mogu podeliti u 3 osnovne grupe:

• sajtovi bez ikakvog dizajna, zastarelim dizajnom ili sa kičerajem, koji služe samo svrsi
• sajtovi sa prosečnim, templejtnim dizajnom
• sajtovi koji prate trendove u tehnologiji i dizajnu

Sajtovi iz ove prve grupe su najzastupljeniji. Obično se rade samo za svrhu, koja može biti prikazivanje informacija ili neki određeni servis. Ljudi koji ih prave ili naručuju, ubeđeni su da je dovoljno samo da sajt radi posao za koji je namenjen, i to je to.

Sajtovi iz druge grupe su uglavnom sajtovi firmi koji su rađeni po principu: daj da bude lepo a da malo košta. Kao rezultat toga, dobijaju se sajtovi koji svi liče jedan na drugi, jer se koriste standardni šabloni prilikom izrade templejta.

I sajtovi iz treće grupe su sajtovi koji prate gore navedene trendove. Njih je najmanje, jer su logično i najskuplji za izradu, ali kao takvi trebalo bi da su najproduktivniji od konkurentskih sajtova (ukoliko su naravno sadržaj i marketing kvalitetni).

3 vrste korisnika

Korisnici se takođe mogu podeliti u 3 grupe:

• korisnici bez ukusa, ili koje nije briga
• korisnici koji nisu ili su pogrešno informisani
• korisnici koju su u toku sa svetskim trendovima

Ovi prvi, su takvi kakvi su, i njima je teško tj. i nemoguće promeniti svest. To je kao što pripadnike turbo folk grand šund populacije ne možete naučiti šta je ukus. Tačka.

Korisnici iz ove druge grupe su najbrojniji. Oni misle da znaju šta je lepo i trendi, samo zato što ime je to "lepo" servirano kao lepo. U prevodu, oni ne znaju za bolje, jer bolje nisu imali prilike ni da vide.

I korisnici iz poslednje grupe, su oni malo bolje informisani, koji razlikuju lepo od ne-lepog.

Utisak

U poslednje vreme sam imao prilike da diskutujem na ovu temu sa nekolicinom naših vodećih internet i marketing menadžera, PR-ovaca, konsultanata i ostalih. Isto tako, imao sam prilike i da radim, kako freelance tako i full time, za mnoge klijente. Zaključak je da sve njih kao prodavce, apsolutno ne zanima sve o čemu sam pričao gore, već isključivo prodaja. Međutim, shvatio sam i da niko od njih ne shvata koliko sve to može da doprinese i poveća prodaju (a ja nisam bio u poziciji da utičem na njih).

Jedni su me ubeđivali da je naš dizajn dobar i kvalitetan, i da oni poznaju trendove (to je ona ili prva ili druga grupa korisnika). A ja ni 2% domaćih sajtova nisam video da prate trendove koje sam opisao iznad. Ispada da smo mi (kao po običaju) najpametniji od sve dece, i da svi u svetu troše besmisleno svoje vreme i resurse na dobar dizajn i web tehnologije. Zanimljivo.

Drugi su mi pak pričali priču kako se skoro uvek od projekata očekuje da budu brzo urađeni i plasirani online. Ja ih zovem sajtovi na kilo, i to su oni sajtovi iz prve i druge grupe.

Treći su opet imali mišljenje kako takav, trenutni kič dizajn i standard prodaje proizvode i usluge. Kako je to ono što u stvari korisnici traže. Sranje kažem ja. Mi smo ti koji određujemo standarde. Sećate se priče o korisničkom doživljaju sa početka teksta, kako je to dinamična stvar? Sada ću i da objasnim, dinamičan je jer se korisnik posle određenog vremena korišćenja proizvoda navikne na njega i prilagodi istom. Čist primer je recimo Fejsbuk. Kada izbaci novi dizajn ili koncept, ili bilo kakvu drastičnu promenu, instant se nađe brdo ljudi kojima se to ne sviđa ili ne odgovara, dok se posle mesec dana više niko i ne seća kako je izgledao stari interfejs.

Dakle!

Povećanjem kvaliteta sajtova, povećao bi se i standard u web-u kod nas. Povećanjem standarda, povećala bi se i internet pismenost korisnika, koji bi time uvideli važnost i druge svrhe samog interneta, kao što su e-trgovina, e-bankarstvo, e-uprava, e-marketing, internet naručivanje, popunjavanje i vađenje obrazaca i bilo šta drugo što vam padne na pamet da se radi preko interneta.

Trenutno, stepen internet pismenih ljudi kod nas je jako mali, svidelo se to vama ili ne. Mogu slobodno i bez srama da povučem paralelu između domaćeg web-a i na primer domaće industrije. Nemamo nikakvu industriju i nemamo kvalitetne proizvode. Ne kažem da nema uopšte, ali taj kvalitet je u manjini i pojeden je od strane nekvaliteta. Kakav nam je standard u državi, takav nam je standard i u web-u. Nizak!

A evo i zašto je to tako: mentalitet nam je izgleda takav da uvek gledamo samo da zaradimo što brže, ne obazirući se tom prilikom na kvalitet. Rezultat toga su poslovi koji su ofrlje završeni, po principu: daj samo nešto da se uradi kako god i da donese pare. Ili onaj princip od gore, daj da bude lepo a da malo košta. Zato uvek nešto mutimo i preživljavamo kako stignemo. Ona mala nekolicina, koja je shvatila da dugoročnije planiranje i ulaganje u proizvod može daleko više da se isplati, je danas ona nekolicina koja je uspela da izgradi brendove i imperije.

Zaključak

Pre sam mislio da kod nas i nema nešto puno kvalitetnih dizajnera. A onda sam iskusio celu priču od gore, i počeo da pronalazim izvanredne dizajnere i developere, koji jednostavno nisu mogli da plasiraju svoje ideje ovde. Shodno celoj priči, poznajem dosta dizajnera koji ne rade za domaće tržište, ili ako rade, proizvedene stvari ne stavljaju u portfolio. Prost razlog tome je da se na njih ne gleda kao na dizajnere, već kao na alat za sprovođenje klijentovih i šire rodbinskih grafičkih želja i kreativnosti u delo. Svekrva mi se razume u slaganje boja, čekaj da vidim šta ona kaže za taj tvoj dizajn.

Posao dizajnera je da kreira odličan dizajn. Uloga klijenta je da sjebe isti.

Kažu da dizajn ne treba da uslovljava tehnologiju, i da tehnologija ne treba da uslovljava dizajn. To je možda bilo nekad, više ne. Tj. to je tako ukoliko želite prosek.

Dizajneri eksperimentišite. Od same ideje, koncepta, out of the box rešenja, priče, izgleda, pa sve do same upotrebljivosti i interakcije sa korisnikom i njegovog potpunog doižvljaja celokupnog sajta.
Eksperimentišite.

Poslodavci držite se onoga što vam najbolje ide, prodaje, ali gledajte malo sa strane, kako drugi to rade.

Izreka kaže, onaj koji se usuđuje pobeđuje. Usudite se da probate nešto novo. Kopirajte, ali nemojte biti kopije.

I pre svega, razmislite šta u stvari tačno hoćete. Hoćete li da budete prosek i tako i da poslujete, ili hoćete da se izdvajate od drugih i stvarate nove brendove? Odlučite se.

Inspiracija

I za dizajnere i za poslodavce, evo nekoliko sajtova na kojima možete videti sam vrh trenutnog web-a. Neka vam posluže kao inspiracija.

cssmania.com
awwwards.com
1pagewebdesign.com
cssdesignawards.com
pagecrush.com

I kada ste već stigli dovde, pročitajte odličan tekst na temu dizajna kod nas,od Zverka (Darko Vidić) iz GreenDesign-a.